Uvod u priču Jakova Jakovljevića

Slušao je dedu dok mu priča:

„Najvažnije je samom sebi bit’ barabar. Đe moš’ ti znat đe je zapelo ako nisi sebi jednak. Ko je junak sam sebi, ne boji se ni većeg od sebe. Čuvaj čedo ono što ti milo.“

Bio je mali za te rečenice, i mada mu se igrala još jedna partija šaha, nije tražio revanš…Pogodile su ga ove reči, iako ih nije najbolje razumeo. Bile su nekako odasvud, ali ih je osetio duboko.

Njegov deda, ili đedo, na šta se deda najrađe odazivao, bio je starac pokrivljenih leđa, išao je na tri noge kako je on govorio. Sa malo kose, a puno mudrosti. Sa malo reči, a dosta tumačenja. Nekada je žalio što nije stigao da upozna oca svoga oca, ali je bio jako zahvalan zato što je upoznao ovog dedu. Jedinog.

Dok je bio još manji, voleo je da mu deda priča priče i bajke pred spavanje. Pored bakine kuhinje i najudobnijeg kreveta, to mu je bio omiljeni deo boravka kod njih. Voleo je bajke jer su nove, nije znao da ih deka izmišlja… Sve su imale srećan kraj. U svakoj je porodica bila brojna i složna, i bilo je graje i šale, rada i razbibrige, pomaganja u problemima i časti. Puno časti.

Deda je u međuvremenu umro sam. Sahrana je prošla tiho i bez puno ljudi, a on je imao punih 17 godina, oštru pamet i poriv da osvoji svet.

Visok, ne toliko krupan koliko zategnut od treninga, tamne kose i zelenih očiju. Smirenog stava i pogleda, uvek je bio iznad svoje generacije. Ne tako dobar u školi, ne tako loš na ulici. Hvatao je balans između dva sveta onako kako su drugi samo pokušavali.

Pametan momak. Znao je šta treba, a šta ne. Barem ga je takav glas tukao. Imao je zapanjujuću moć pregovaranja, i to mu je uvek pomagalo u gustim momentima.

Gleda se u ogledalo.

Situacija u kući je daleko od sjajne. Tišina je neizdrživa i nenadmašiva.

Njegov otac je čvrst čovek. Izvrsno, bolje reći muški, trpi što mu se žena odselila i otišla sa drugim. Ali neke stvari se ne mogu sakriti.

Njegova mlađa sestra je odlikaš i neko koga za koga bi se, kada bi verovao u boga, molio svake večeri pred spavanje. Ona je teško podnosila ovo stanje stvari, mada se na njoj to nije videlo. Nije dala.

Otac je živeo kao robot. Bez emocija. Donosio je hleb i mleko u kuću. Čitao bi do kasnih sati, a onda bi se budio i radio dugo, dugo. Imali su dovoljno. Išao je i na ekskurzije, a i na žurke ponekad.

I dalje se gleda u ogledalo.

„Pita li mene neko?“ – priča u suzama. U sebi, mada kroz zube. Pred sobom jedino može da ih pusti – „Pita li mene neko? Kako si, Jakove? – suze kreću jače – „Možeš li, Jakove? Imaš li snage? Izdrži majku Jakove. Potrudi se da je u oči pogledaš bez mržnje i besa. Ima li nade, Jakove? Je li te ona dojila? Nije Jakove! “

Briše suze. Već ga sustiže sramota jer se sažavaljeva. Najviše to mrzi. Udara sebi šamar i izlazi u mali hodnik ispred kupatila. Ne lupa vratima, da ne skrene pažnju na sebe. Oblači šuškavac, dobacuje slabašno „otišao sam“ u prazan prostor i izlazi da prošeta.

Šeta kroz poznu jesen. Njegovo proleće plače u njemu. Gori i kipi od besa, u isto vreme bi se predalo univerzumu i čekićem razbilo Zemljino dno.

Šeta i on i kiša sa njim. Svet ga gleda nekim očima punim nerazumevanja i oholosti. On ne mari, on hoda.

On oseća. On oseća nostalgiju i hoće da bude ono.

Kao da je staklena kiša, koža se ježi i reži na vetar i slike koje se pred njim ukazuju. Delovali su tako srećni…

Zvoni mu mobilni telefon. Čisti grlo malim namernim zakašljavanjem.

„Da, u kraju sam… Važi… Biću tu za 15 minuta…Za 10 minuta“.

Ubrzava hod i trudi se da zaboravi na misli koje ga progone.

„Možda je do vremena“ – teši se.

Advertisements

Na vreme

Lice 1: „Dva nepoznata lica ispred poznatog srpskog kluba krvnicki su pretukli naseg druga i kolegu, poznatog novinara i izvestaca nase redakcije“. Vec vidim naslove.  Brate, pisace da smo ga tukli ko konja… To je novinar! Jos ce da pretera, ima da kaze da smo ga urnisali od batina, nasminkace se da izgleda jos gore, prijavice nas policiji… Najebali smo… Jel si morao da ga prebijes?

Lice 2: Pa jel morao da mi prospe pola flase vina po kosulji? Jos se i smeje majmun… Naravno da sam morao! Govedo pijano! Udario sam ga samo par puta, bukvalno mu se dve masnice vide. Krv cemo da obrisemo. Jebiga, pukla mu je arkada.

L1: Da ga stavimo u kola dok je u nesvesti? Odvescemo ga kod mene, neka bude k’o da smo mu drugari ako neko pita… Zagrli ga sa druge strane, ja cu sa ove… Kod mene cemo da ga obrisemo i pustamo ga.

L2: Sta ako kaze da smo ga kidnapovali?

L1: Pa, imamo svoje nacine da ne kaze nista… Gnjida je to, ovako ce svakako da nam napakosti… Moze i pokusaj ubistva da nakaci nekako… Bolje na vreme da ga vodimo.

L2: Ajde, u pravu si. Jel su ti blizu kola?

L1: Petnaest metara.

Dva nepoznata lica unela su ozloglasenog novinara u automobil, i zaputili se u stan na sest minuta voznje odatle. U automobilu su ga opet onesvestili, kada je krenuo da se budi, i buni. Policije nije bilo nigde, mada je bio cetvrtak uvece.

L1: Ajde, moramo opet isto da ga uhvatimo.

…Nailazi komsija…

L1: Dobro vece komsija.

Komsija: Sta se dogodilo? Jel to onaj novinar? Sta je bilo? Jel treba neka pomoc?

Komsija je bio zbunjen, zabrinut, i vidi se da mu je puls skocio duplo. Mada je Lice1 bilo na mestu, i kroz osmeh, smireno odgovorilo:

„Dobro vece komsija. Jeste, jeste, ne brinite! To nam je drugar. Nije mu ovo prvi put. To je strana koju ljudi obicno ne vide na TV-u. Pobio se sa obezbedjenjem, ne pitajte nista.“

K: Pa i deluje malo prgavo i zlobno, mogu vam reci. Ali, mozda je samo meni tako, izvinite sto Vam kazem to za drugara.

L1: Nista, komsija, nista. Znamo da ume da ostavi takav utisak. Jel mozete samo da pozovete lift, da ga malo sredimo, pa cemo ga odvesti u bolnicu.

K: Naravno, naravno. Hocete da zovem Hitnu?

L1: Taman posla. Odvescemo ga mi, znate i sami koliko im treba da stignu, cekacemo ih sigurno sat vremena. Sace on da se osvesti, ne brinite. Mnogo je popio, pa izgleda tako.

K: Tu ste u pravu. Vi imate moj broj, jel tako?

L1: Naravno, Vi ste predsednik stanara.

K: Pozovite ako nesto treba.

L1: Hvala, hocu. Svako dobro!

K: Takodje.

Dva nepoznata lica usla su u lift misleci: „Ovo je bilo za dlaku“. Unela su novinara u stan, obmotala mu izolir traku oko usana, i to dosta krugova, a zatim ga razbudili.

L2: Jel znas gde si, picko?

Novinar je odmahivao glavom.

L2: Ni ne treba da znas! Ko ce da sazna za ovo?

L1: Tise care, da ne cuju komsije.

Novinar je i dalje odmahivao glavom, nakon cega je usledio samar, jak samar od nepoznatog lica 2.

L2: Jel vidis u sta si nas uvalio, pedercino? Jel nisi mogao da se izvinis?

Samari su se redjali, dok nepoznato lice 1 nije uspelo da obuzda svog prijatelja.

L1: Sacemo da ti skinemo traku, a ja cu da donesem pistolj. Imam i prigusivac, ne brini. Budes li rec progovrio tonom jacim od ovog kojim ja sada govorim, dobices metak u celo. Jel jasno?

Novinar je klimnuo glavom, po licu mu se videlo da je zaista zazalio za to sto se nije izvinio, a i za mnoge druge stvari, cinilo se. Delovalo je kao da ce se usrati u gace svakog momenta.

Lice 1 je, nasuprot Licu 2, izgledalo jako smireno za celu ovu situaciju. Pricao je smirenim, ujednacenim tonom. Delovalo je kao da ima plan, za razliku od Lica 2 koji je bio toliko besan zbog svega, da bi najradje zaklao Novinara, zbog svega u sta ga je uvalio.

Lice 1 je donelo pistolj, i prva, na prvi pogled ne tako pametna odluka, bila je da pistolj preda drugaru. Mada, mozda je to uradio da bi se Novinar jos vise uplasio… Ko zna.

L1: Ok, sada mozemo da razgovaramo kao ljudi. Desilo se to sto se desilo, Da li smatras da si kriv?

N: Ne toliko.

Dobio je jos jednu samarcinu od Lica 2.

L1: Smiri se brate, pusti ga.

L2: „Ma jebacu mu ja mater“. – govorio je, sada vec drzeci mu prigusivac na slepoocnici.

N: Nemojte, molim Vas!

L1: Necemo, necemo… ..  nadam se. Jel smatras da si kriv za ovo sto se desilo?

N: Smatram.

L1: Da li si se nedolicno i bezobrazno ponasao?

N: Da.

L1: Koliko si udaraca dobio?

N: Ne secam se.

L1: Ja se secam… Nijedan. Nisi dobio nijedan udarac, jednostavno si pao jer si se napio k’o picka.

N: Sad se secam, tako je.

L1: Da li ce policija da sazna za ovo?

N: Nece, nece.

L1: Kako da ti verujem?

N: Mozda ne deluje tako, ali ja sam zaista covek od poverenja. – rekao je drhtavim glasom, sa suzama u ocima.

Ova recenica je jako naljutila Lice 2, koje je pocelo da ga udara drskom pistolja u glavu, ne toliko jako, ali konstatno, sapucuci sve brze i brze: „Ubicu te, ubicu te, ubicu te leba mi, ubicu te…“

N: Nemojte molim Vas, dacu Vam i pare i sve sto hocete, samo me pustite… Imam cerku!

L2: Pa sta ces u klubu sa klinkama od 19 godina onda pizda ti materina odvratna, bre?! Sto si onda bezobrazan bre tako, picketino bre jedna?!

Usledila je serija samara slobodnom rukom, Lice 2 je zaista bilo besno.

N: Izvinite, izvinite… Moje kolege se vec pitaju gde sam sigurno… Bolje je za sve da se dogovorimo sto pre.

Opet je usledila serija samara… Sada je vec lice Novinara izgledalo znatno gore, a krv mu i dalje nisu obrisali…

L1: Pa jeste, bolje da delujemo na vreme?

N: Tako je.

Sada je prvi put dobio samarcinu od Lica 1. Novinar nije znao gde ce, a situacija je postajala sve gora.

L1: U redu. Ja tebi ne verujem da ce ovo da se zavrsi na ovome. Zato smo te ovde i doveli. Nas’o bi nas ti, ti si govno podmuklo. Pa bi odgovarali i za to smo uradili, a i za to sto nismo. Jel tako?

N: Molim vas, verujte mi! Molim Vas. Nije tako, stvarno nije tako.

Opet je dobio samarcinu od Lica2.

L2: Jel se ti to zajebavas sa mojim ortakom, je li? Jel ti to ne mislis kao on?

N: Ne, ne, ne, ne. Zaista ne.

Novinar je, cini se, naleteo na pogresnog coveka, na pogresna dva coveka. A toliko je ljudi zajebavao na istu foru, i nista. Tolikim se ljudima zamerio i sve bi se resavalo zgodno po njega. Mora da je tada u sebi mislio kakve li je to on srece da se to bas njemu dogodi. Ko zna da li je zaista mislio da samo sto pre ode odatle i da nikome ne kaze nista, ili bi cim izadje hteo da se osveti. Cini mi se da je ovo drugo. To se cinilo i NN licima…

L1: Kakvu garanciju mozes da mi das da neces da pevas nista?

N: Recite sta god, sve cu uraditi.

L1: Ako ti sad kazem cifru, ovo prelazi u otmicu… Ako ti kazem da cu da ubijem tvoje, prelazi u pretnju smrcu… To svakako ne bih nikome uradio, ne boj se. Ali ti si, jebiga, gnjida. Da si se izvinio, a ne nasmejao, sad bi spavao kod kuce, ili jebao one nadrogirane fufice… Ali jebiga, ti si odlucio da ti je smesno…

N: Evo, dacu vam dvesta hiljada evra… Imam ih u kuci, u kesu… Necu nikom nista reci, obecavam!

L2: Laze bre, sisa, ajde da ga roknemo. Da ga zakopamo negde i dovidjenja.

L1: Ni meni ne deluje nesto ubedljivo…

Novinar se spustio na kolena, sklopio ruke i poceo da moli.

N: Obecavam, obecavam… Necu rec progovoriti u kolima, necu reci nikom nista, iznecu vam pare i necu nista progovoriti! Nikada! Nikome! Nista!

L1: Mnogo mi to nesto lepo zvuci…

N: Obecavaaam – krenuo je novinar da place…molio je na kolenima kroz suze, gledao je glavom u patos i verovatno, verovatno se pitao sta mu je ovo sve trebalo.

Lice 1 gladilo je bradu dok ga je gledalo, pogledalo se sa Licem 2, klimnuli su glavom, i odlucili da krenu ka kuci gde Novinar stanuje.

L1: Jedan pogresan korak, i gotov si.

Novinar je zahvalno i prenaglaseno klimao glavom.

N: Hvala vam! Hvala vam! Necete zazaliti. Hvala vam!

Ono na sta novinar nije racunao, to je da L1 i L2 nisu bas momci koji su naivni, i da je mozda birao pogresne recenice da im izgovara. Svakako, obrisali su mu krv, i spustili ga do kola. Novinar nije pokusavao da bezi.

L1: Gde zivis?

Novinar je odgovorio. Zaputili su se autoputem ka njegovoj kuci, koja je bila na obodu grada. Policije nigde.

L1: Jel ti zvonio telefon?

N: Nije. Krenuo sam kuci kada ste me sacekali u sumarku. Svi misle da sam vec stigao.

L1: Daj mi telefon.

Na telefonu je stajala jedna poruka… od zene. „Kad stizes?“ – pisalo je… Lice 1 odgovorilo je sa njegovog telefona: „Kroz sat, dva… Zadrzao sam se sa prijateljima… Spavaj. “

L1: Ako zena odgovori… ili ako ne spava kada udjemo sa tobom…. Jel zivis u stanu ili u kuci?

N: U kuci.

L1: Lepo… Jel imas psa?

N: Imam.

L1: Jebiga… to ti je otezavajuca okolnost…

Lice 2 je sve vreme cutalo, bilo je zamisljeno, i gledao je kroz novinara. L1 je vozio, a njih dvojica su sedeli pozadi. Pistolj je probadao rebra Novinaru… i konacno je delovalo da su se dogovorili.

Najednom, u sred nedodjije, na autoputu bilo je par kola u daljini, L1 je naglo zakocio. Dao je sva cetri migavca, i okrenuo se.

L1: Pa dobro, bre, majmuncino, jel ti mislis da se mi kopcamo na ledja?

N: Ne, ne, ne, ne, ne. Zaista ne. Nemojte, molim vas!

L2: Sta ne bre?! Sta ne?! Izlazi iz kola bre, pedercino jedna ljigava!

Oko njih je bilo drvece, i nista drugo. Nigde kuce, za inat Novinaru, nigde ni kola… Nista.

Ali novinar je odbijao da izadje, i poceo da vristi iz sveg glasa.

L2: Izlazi napolje, ubicu te govno jedno!

Iako su duboko zaglibili u sranje, L1 i L2 bili su dovoljno iskusni da znaju da od para nema nista, da ce novinar svakako reci sve, i da ako ga puste, ceka ih robija.

Lice 1 krenulo je da odbrojava, sam od sebe, bez poziva ili naglasavanja.

L1: 5,  4,  3,  2…

Novinar je otvorio vrata, i napravio najbojazljiviji korak u svom zivotu.

L1: Jos.

Novinar je drhtao, i sada se zaista upisao. Pisacka mu se slivala niz nogavicu, dok je molio za zivot.

L2: JOS!

Vec je bio na travi, i na nizbrdici, upisan, okrenuo se i kleknuo okrenut ka svojim muciteljima, sklopivsi ruke. Molio ih je kao Boga. Tako ih je i gledao. Bio je mokar na sve strane. Suze, pisacka, znojavi dlanovi, znojav on… Izgledalo je zaista odvratno…

L2: Gnjido.

 

Bum! Metak u glavu. Bum! Metak u srce. Bum! Jos jedan metak u glavu. Nije se culo previse, imali su prigusivac na svom CZ-u.

L2: Da ga zakopamo ili palimo odma?

Srce im je lupalo jace nego ikada.

L1: Svakako ce ga naci. Imam kantu benzina u gepeku. Ajde bar otiske da sjebemo. Daj da ga zapalimo tu nize malo i palimo.

Zapalili su ga, imali su srece da nije bilo prometno, i niko se nije puno pitao sta ce tu kola sa upaljenim migavcima…

Bili su van sebe… Telo je gorelo, gorelo… Oni su usli u kola, gledajuci samo napred… Deset minuta nisu rec progovorili, a onda je L2 konacno probio tisinu.

L2: Ubismo ga? – rekao je zabrinuto.

Konacno su se Lice1 i Lice2 pogledali…. a onda su prasnuli u smeh. Poceli su nekontrolisano da se smeju. Cerekali su se i vristali od smeha. Jako cudno za ovu situaciju. Mozda je bilo na silu, mozda je bilo iz straha… Ko zna.

L1: Kolko para imas u steku?

L2: Deset soma evra. Ti?

L1: Otprilike isto… gde palimo?

L2: Kuba?

L1: Moze… Iovako mi se smucilo ovde, a ni ti ni ja nemamo nekog kome ce posebno biti zao sto idemo – rekao je kroz poluosmeh, mada se osecala tuga u boji njegovog glasa.

Vozili su, vozili… i stigli su do zgrade Lica 1. Niko ih nije zaustavio. Imali su vremena do jutra, i to su znali. Usli su u stan Lica 1, koje je pocelo da se pakuje.

Culi su zvuke sirene, policijske sirene. Komsija je ipak, zvao Hitnu. A oni su na komsiju zaboravili.

Komsija je dosao kuci, i zabrinut, a i malo hipohondar kakav je bio po prirodi, pozvao Hitnu pomoc. Rekao im je da poznati novinar u bezivotnom stanju jer ga je obezbedjenje kluba prebilo, i da je sav krvav. Rekao im je da dodju sto je pre moguce. Kola Hitne pomoci stvorila su se tu kroz dvadeset pet minuta. U stanu nije bilo nikoga. Pozvali su dezurne sluzbe i opisali kako izgleda i koje su povrede u pitanju, sve sto im je komsija rekao. Covek sa takvim opisom i tim imenom i prezimenom nije bio ni u jednoj bolnici. Radnici Hitne pomoci pozvali su policiju. Policija je pozvala klub, koji su negirali da je bilo bilo kakve tuce. Policija je ispitala osobe sa kojima je Novinar bio u klubu, koji su rekli da je Novinar, sasvim zdrav, mada pijan, otisao kuci. Policija je zvala zenu Novinara, koja je uspaniceno rekla da joj muz nije kod kuce. Mada da joj je poslao poruku. Policija je poslala dve patrole interventne da izvrse uredjaj, jer im je bilo sumnjivo, a i zato sto je u pitanju poznati novinar. Da se ne radi o njemu, verovatno bi poslali samo jednu patrolu, da izvidi situaciju. Dosli su pod sirenama ispred zgrade…

L1: Sta cemo, brate?

L2: Jel imas jos jedan pistolj?

L1: Imam.

L2: Donesi.

Stali su jedan ispred drugog, drzeci pistolje uperene.

L2: Hocemo, ja tebe, ti mene, ili kako?

L1: Samoubistvo je najveci greh. – rekao je kroz poluosmeh. Stani da skinem prigusivac, malo je pederski.

L2: Na „tri. cetri sad“?

L1: Na „tri, cetri, sad“.

L2: Tri.

L1: Cetrii..

Bum. Dva pucnja cula su se tako sinhrono. Tako su jako odjeknuli u noci. Policija je vec bila spremna da pokuca na vrata kada su culi pucanj. Obili su u stan. A dva tela bezivotno su lezala pred njima. Bili su jako precizni. Hitna je vec bila tu, i konstatovala je smrt dva mladica… A novine su izvestavale, u vanrednim vestima na svim televizijama.

„Masakr u Beogradu. Dva mladica pucala su jedan drugome u celo u stanu u centru grada, i tako izgubili zivot. Kako nezvanicno saznajemo, razlog tome je jos jedno ubistvo. Sa velikom zaloscu ovo kazem, ubistvo naseg kolege, i naseg druga – Novinara (ime i prezime) . Sve ovo dogodilo se kada su dva mladica kidnapovali cenjenog novinara, a zatim ga mucili najgorim mukama, sve dok novinar vise nije imao snage ni za sta. Ocevidac kaze da je bio krvav i vidno povredjen kada su ga unosili u stan, ali da su mu rekli da ga je obezbedjenje kluba, u kojem je to vece bio sa svojim prijateljima, prebilo. Policija radi na tome da pronadje sve detalje ubistva, o kojima cemo vas naknadno obavestavati, kao i na tome da pronadje ko je ovo ubistvo narucio. Pocast nasem cenjenom kolegi odrzace se u nedelju u redakciji u kojoj je radio. Ozalosceni, i dalje potreseni situacijom, nisu hteli da daju nikakve komentare za javnost.“

 

 

Eto, te noci, nesto Licu2 nije dalo da oprosti Novinaru sto mu se pokvareno nasmejao kada ga je polio flasom. Nesto Novinaru nije dalo da se kao covek izvini za to sto je uradio. Nesto im je reklo da „na vreme treba da ga sklone“ , kako bi izbegli moguca sranja koja ih cekaju. Ali, to nesto im je dalo da muce Novinara, da pucaju u njega, i da pucaju jedan u drugog.

Cudno je kako zivot ume da spoji slucajnosti… ko zna ko tu sta zasluzuje…

Soldier of fortune

Svi smo toliko različiti. Vozani drugačijim željama i strahovima, praćeni sopstvenim tragedijama i pobedama, vođeni sopstvenim okolnostima i porocima. Svi živimo u kutijama buljeći u kutije, tražimo i sanjamo prostranstva i komfor. Dok nam eho odzvanja u mislima, biće nam žudi za kretanjem ka oblacima i neprekidnim ciklusom, žudi postojanje bez očekivanja.

Iza mojih očiju je takav nivo čežnje i zeleni beskraj programa i oduševljenja, praćen takvim prizemnostima i reprodukcijama rol-modela i ubeđenja, a realno je sranje. Sve što nije jednostavno je sranje. Hoću materijalni komfor, i previše. Zar nas ne spaja to?

Pitam se kakav je bio dan velikomišljenika poput Tesle i Njutna, poput Njegoša i Da Vinčija. Kladim se da je jednostavan. Kladim se da se sa brda vidi bolje nego odavde.

Nešto mislim, možda misao ubija radost. Nešto gledam kako da se rešim, i nešto mi deluje čudno. Možda seru.

A vozi nas, stvarno nas vozi to da smo neko i nešto. Nekog vozi da je nešto ako je ništa…nekom ni nešto nešto nije dovoljno nešto. A svi smo pepeo.

Koji zbun. Haha. Sve što nije u ovom životu apsurdno, nije ni tačno. Sve imam neki trip da smo u igrici i da se Kreator sprda sa nama…baš bih voleo na sledeći nivo… Ali navikne se čovek. Odbijamo da prihvatimo da nas rituali čine onim što jesmo, ili bolje rečeno onim kako nas ljudi vide, što mu dođe na isto danas. Odbijamo da prihvatimo da smo satkani od navika i jureći belog zeca oslepljeni smo za suštinu. Jebe nas dualnost.

Danas sam nešto mnogo težak za pratiti. Valjda je to od straha da ćeš me shvatiti.

Svi smo prosjaci kad je u pitanju zadovoljstvo. Osim Bude(nađi prevod). On je razumeo. On razume. Ali tako je kul biti kul.

Ja sam samoljub. Trebaju mi ljudi. Apsurdno, znači tačno.

Svi smo različiti, a svi smo jedno. Sva je unikatnost u savršeno uklopljenom uzetom.

Definicija „ljubavi“, veza po tezama

Prvo ti se neko svidi. Svidi ti se zbog svoje ženstvenosti ili muževnosti, zbog svoje fizičke sličnosti, ili fizičke suprotnosti u odnosu na tebe. Dakle, primetio si da ti je ta osoba privlačna. Prvi utisak je odličan, obrazac njenog ili njegovog(neka bude njenog od sada da ne bih pisao non stop za oba lica) ponašanja ti se dopada i odgovara ti. Odgovara slici tvoje „idealne“ devojke.

Onda nailazi strah. Kod nekoga je više izražen, kod nekoga manje, a neko ovu fazu i preskoči. To možemo odrediti nivoom spontanosti u početku.

Strah nailazi jer izlaziš iz svoje „komfort zone“, kao i uvek kada treba da uradiš nešto što zahteva emocionalnu akciju. Dakle, nećeš osećati strah ako ideš na trčanje(džoging), ali ako se zatrčavaš da udariš nekoga ko juri da to isto uradi tebi, adrenalin će ti izlaziti na nos. Strah, takođe, nailazi zato što želiš da provodiš vreme sa tom osobom, jer ona čini da se osećaš sjajno pored nje, ali nisi siguran da li osobu preko puta činiš da se oseća isto tako. U prethodnoj rečenici počinje koren svih problema u vezama, i zato je prethodna rečenica veoma bitna. Da naglasimo, ta osoba čini da se TI osećaš sjajno pored nje. Osim što ti se sviđaju njene oči, usne, i dupe(njegov stas, glas, i telo), ta osoba ispunjava sliku tvoje devojke. Ti bi definitivno mogao da budeš sa njom. I to ništa ne bi bio problem, da nije gore pomenutog straha. Jer u tom strahu se krije sva sebičnost tvoje početne zaljubljenosti. „Da, sviđaš mi se, ali moram i ja da se sviđam tebi, inače mi se nećeš sviđati“.

Sada nailazi onaj period kada samo što se ne smuvate, kada energija između vas cveta i buja, i onaj period lude zaljubljenosti na početku svake veze ukoliko ti se devojka stvarno sviđa, kada si slep za sve mane, i za sve ostalo, uglavnom.

Na onaj mali koren sebičnosti o kome smo govorili ranije, nastavlja se najveća zabluda i iluzija u svim vezama kod koje je bila prisutna ta sebičnost u početnoj zaljubljenosti… Ljudi vole da maštaju. Ljudi vole da idealizuju. Dakle, uveče, kada ti je samo ona/on u glavi, tvoje misli će učiniti sve da je učine najboljom ženom na svetu za tebe… Već ćeš videti vaš prvi poljubac, kako izgledate prelepo kada se pojavite negde i šta sve ne. Žene idu još dalje u ovom maštanju, pa ako se baš zaljubite možete već i da vidite kako živite zajedno u vašem malom, ali sređenom stanu, i kako planirate dvoje dece i njihova imena. Takođe, u glavi ti je da je on i niko drugi taj muškarac, i teško da bilo ko osim njega tu sliku može da poremeti. E, to je najveći problem svih veza. Jednom kada stvorite tu sliku, učinićete sve da je odbranite i stvorićete sintezu te slike i vašeg partnera, a to je najveća laž, makar prividno bila i istina. Od tog momenta kada si kroz početnu fazu veze i osećaja zaljubljenosti koji te svakodnevno ispunjava sve više, formirao sliku o toj osobi, osudio si sebe na patnju proporcionalnu vremenu koje ćeš provesti sa partnerom. Što više hraniš tu iluziju u sebi, više će te boleti na kraju. Tu si se zajebao, i ne možeš očekivati ništa osim bola na kraju te veze, ako do kraja veze dođe.

Ovo se još više potpire i dodatno hrani činjenicom da se svi na početku veze trudimo da budemo najbolji što možemo, jer podsvesno znamo da od toga zavisi dosta. Ako odmah na početku ne poklanjamo pažnju sitnicama koje znače devojci, ako nismo zanimljivi uvek ili ih ispalimo zbog svakakvih gluposti…ili ako devojke dođu nesređene, ili izlaze prečesto na mesta koja ti ne odgovaraju, možeš da zaključiš da se osoba ne trudi dovoljno oko tebe, tj. da ne hrani dovoljno tu sliku koju si izgradio. A ta osoba zapravo samo radi ono što radi i inače. Dakle, mi se još više bacamo u kanal zato što činimo sve da tu sliku u partnerovim očima učinimo što realnijom. I jednom kada tvoja devojka ili dečko nauči da je to realnost, ona od tebe očekuje to i ništa drugo kroz ceo vaš zajednički život. I svaki put kada bilo ko od vas dvoje iz te slike izađe, nastaće svađa i duboko razočarenje u jednom od partnera, jer ti nisi ti, ili ona nije ona. Zamislite taj apsurd. Kako TI možeš da ne budeš TI? Reći ću ipak u prvom licu, radi lakšeg shvatanja. Kako JA mogu da ne budem JA? Mogu, zato što Ja u njenoj glavi nisam Ja koji sam Ja. A ni Ona u mojoj glavi nije Ona kao njeno biće. To je zato što je ona na mene zalepila hiljadu epiteta i osobina, a i ja na nju.

Dakle, ta osoba sa kojom si u vezi, predstavlja samo zbir svih tih epiteta koje si joj prilepio, i svaki put kad izađe iz tih okvira ti kažeš: „Aa, pa to nije to! Nije to to što sam ja tražio. Nije to to što sam ja mislio! Ne, ne!“ Pa zato što si mislio, zato je i problem. Nisi u prodavnici, jebem te u usta.

Shvatate li koliko smo sebični?

Poslednji plod ovog korena je posesivnost, a to je kada partnera prisvojimo. „Ona je moja! On je moj!“ Šta znači kada je nešto tvoje? Znači da ima da se ponaša onako kako ti zahtevaš inače doviđenja. Znači da je u obavezi da ispunjava svaki delić slike koje si stvorio za nju ili njega u svojoj glavi.

Od veze do veze zavisi u kojoj ćeš meri osećati ova tri stadijuma „ljubavi“. U velikoj većini slučajeva, što vas jače drma zaljubljenost, jače vas drmaju i ove nuspojave zaljubljenosti.

Dakle, ili ćemo nešto promeniti. ili smo emotivno najebali.

REŠENJE:

Možemo da kenjamo koliko hoćemo, ali mi smo svi na gore napisanu ljubav navikli, i uglavnom, to je za nas jedina ljubav koju poznajemo. I ukoliko ne želimo da raskinemo sa partnerom, u suštini imamo samo tri opcije:

1) Da trpimo sranja ceo život

Nećemo ništa da menjamo, jebiga, svađaćemo se i bićemo nervozni ceo život, toliko da ćemo početi da mislimo da je to potpuno normalno, ili ćemo u jednom momentu pući i to će biti to.

2) Da se menjamo iz korena, tj. da menjamo koren

Za ovako nešto bilo bi potrebno promeniti čitavo shvatanje i ugao gledanja na misli. Bilo bi potrebno okrenuti se od straha, i partnera posmatrati kao voljeno biće, tj. ono čemu želimo da pružamo i dajemo ljubav, bez obzira na posledice, tj. da li je dobijamo nazad. Ovo je previše radikalna promena, i veoma je teška da se zaista uspostavi, ali će za posledicu imati mir.

3) Da ćutimo i kenjamo, ali skroz

Ako već posedujemo jedno drugo, i ako smo već sklopili ultimativnu sliku jedno o drugom, onda daj da se držimo te slike potpuno kako ne bi izlazili iz okvira te slike i ne bi pravili bol. U ovom slučaju se iluzija hrani do kraja, i ta iluzija se postaje, tj. pretvara se u zajedničku stvarnost dva partnera. Ova opcija zahteva odricanje od svega što partneru smeta, tako da je težina ove opcije zavisna od veze u kojoj ste. Ova opcija za posledicu ima porodicu, borbu za što bolji zajednički život i za ispunjenje svih zajedničkih želja… A da li ova opcija za posledicu ima radost, to već zavisi od svesti.

 

 

Volite, i neka vas boli kurac da li neko voli vas.

Litica

tumblr_static_tumblr_static_a9wjtm9215sgk0c0gwscoog0k_640

I Bog i Djavo najvise dejstvuju kroz zenu. Zene su nasi najuticajniji ucitelji.

Ne mozemo osporiti cinjenicu da se najveci deo ljudske populacije u potpunosti okrenuo djavolu i njegovim vrednostima, samim tim i zena. Vodjeni manipulacijama medija i lidera na svim poljima, ostajemo u senci uporedjivanja sto dovodi do potpune propasti licnosti i vere u sebe. Od malena smo uzgajani da budemo djavolje sluge i potrosaci, da zavisimo od tapsanja po ramenu i skrivenih mracnih vodilja koje nas pretvaraju u ovce. Trendovi, diktatura medijima, nacin razmisljanja i sve ostalo potpuno se uklapaju u sliku neceg idealnog sto po pravilu niko ne dostize, osim onih koji ce zbog toga patiti ukoliko se potpuno ne prepuste ulozi, sto ih cini jos vecim slugama. Okupirali su nas onim sto nas razlikuje od zivotinja, kako bi bili sto slicniji zivotinjama. Okupirali su kriticki pogled na stvari. Prestali smo da se pitamo „zasto“. Boga mozemo naci kada god odemo u prirodu, u netaknutu prirodu, jer tada mozemo da okusimo raj. Ali i tada, ne mislimo o raju i kako da odrzavamo njegov progres…ne, razmisljamo o tome sta bi zeleli da posedujemo i slicno, jer su nam misli zaposednute i kontrolisane. Mozemo ga okusiti i kada zivimo po Bozijim pravilima…ali ko jos postuje pravila? To jebeno nije kul. Zatvorili su nam um za prirodno. I sam govor o tome podstice razmisljanje da je govornik lud i da sa njim nesto nije u redu.

Ciklus uporedjivanja najvise je urodio plodom ubedivsi zene da treba da se takmice oko muskarca. Muskarci su sami po sebi deca kojima je u svakoj igri potreban pobednik. Kada je djavo uspeo da u zeni izazove zavist prema drugoj zeni, izvojevao je najvecu pobedu u svojoj istoriji. Zene se u najmladjem periodu igraju lutkama, igraju se lastisa, oci su im vezane za sva uporedjivanja dok ih neko tome ne nauci. I time, djavo je uspeo da udje u najvecu svetinju na ovom svetu, u buducu majku. U onoga ko donosi zivot na ovaj svet, i koji ga gaji najvecom ljubavlju. Zene su (bile) mnogo vise „Bozija“ bica od muskaraca, ali posmatrajaci zene danas, glava mi sama ide levo-desno. Ne kazem da smo bolji, nego da se ne zna ko je gori.

„Djavoljev najveci trik je to sto je ubedio svet da ne postoji. Sakrio se na poslednjem mestu gde bismo ga trazili – u nama samima, i naterao nas da poverujemo da smo mi – On“. (Revolver)

Da se vratimo na to da su zene, odavno, pocele da se takmice oko muskarca. Muskarcu ne treba zena koja je najzgodnija, muskarcu ne treba zena koja je najlepsa(u sustini…naravno, danas svi misle drugacije). Muskarcu je potrebna zena koja ce biti majka, koja ce biti oslonac njegove porodice i koja ce biti Ljubav, bas kao i Bog. Razumna, nezna, snazna… Veran poglavar doma koji ce uciniti sve za svoju porodicu, kao sto i Bog cini za svoju decu. Ciji ce sud biti sklon prastanju, ali i pravedan, cije ce ruke milovati u svakom teskom trenutku. Svaka zena sa ovim kvalitetima je sama po sebi bozanska i savrsena, i nema ni trunku potrebe da se takmici za bilo sta.

Ali toga vise skoro da nema… Bebe sada pocinju da cuvaju bejbisiterke, dok zene odlaze da rade nokte i ofarbaju kosu…Izuzeci uvek postoje…ali procenti o kojima govorimo su mizerni.

Nestajanjem pravog muskarca ponestaju i prave zene, i obrnuto… Ostaje pitanje koliko se nas zapravo pita o ovim stvarima? Smatraju li ljudi to irelevantnim u odnosu na svakodnevnu borbu za prezivljavanje i borbu za stizanje standarda i drugih stvari koje su „bitnije“(citaj – opet komparacija)? Da li nas Bog pusta da se opecemo na svojoj kozi, s obzirom da Njegove reci nisu bile dovoljne? Osecamo li mi patnju, ili smo onesposobili cula za bol do pred sam kraj?

„Moze li neko da opovrgne cinjenicu da je ovaj vek kompletno moj!?“ (Djavo – Djavolji advokat)

Pitanje je, ako smo vec Boziji potomci, kako smo se tako lako odrekli svega sto nas je naucio, i svega sto nam je rekao? Kako smo sa takvim zarom prihvatili sve Luciferove(prvi pali andjeo- „Lucifer“ – onaj koji donosi svetlost) grehe i zabave, svu postavku stvari i zivota? Kako smo vecno zamenili za trenutno? Kako smo unutrasnje zamenili za spoljno? Jesu li ovde mozda samo njegovi otpadnici iz raja? Da nije mozda Bog Djavo, a Djavo Bog(ozbiljno)?

Kako da se, u svest jednog obicnog coveka, i jos bitnije, jedne obicne zene, ubace prave vrednosti, kada ona na svakom uglu gleda demonizovane i satanizovane ideje i putokaze? Kada su na svakom uglu ljudi koji veruju da je tako jedino normalno?

Cini se da je jedini spas taj unutrasnji osecaj za ispravno… Pitanje je da li ce se i taj osecaj jednoga dana istrebiti?

1600X1200AngelGoodandBad

STVARI KOJE MORATE DA ZNATE O PROTESTU

PROTESTPre svega, ovo je event sa facebook-a jednog momka, event koji je sasvim spontano dosao do ovakvih cifri i brojki. Kako bi bilo sto efektnije, izrazavacu se po stavkama.

  1. OVO NIJE PROTEST NIJEDNE POLITICKE STRANKE, OVO JE PROTEST GRADJANA! Bili smo naivni kada su nam na drugom danu protesta dali nalepnice na kojima pise DRUGI KRUG! I ja, izmedju mnogo ostalih, mislio sam da se radi o neregularnosti izbora. Onda sam cuo, da se radi o pokretu iza kog stoji Vuk Jeremic (za koga nemam dobro misljenje, a ni vecina mase koja seta ulicama, ali nista od toga nije bitno, jer se ne radi o politickim strankama). Dakle, bez ikakvih obelezja. OVO SE NE SME ETIKETIRATI POLITICKI! I SRAM BILO SVAKOGA KO TO POKUSA!
  2. KO JE VODJA? Ovaj protest NEMA VODJU, I NEMA ORGANIZATORE! NEKI KOJI SU PRICALI DRUGOG DANA DA SU ORGANIZATORI, TRECEG DANA SE NISU POJAVILI, BAR NE NA CELU KOLONE! Dakle, ovaj protest nema vodju! LJUDI U MARKERIMA NE SMEJU NOSITI MARKERE! KO SU TI LJUDI? OTKUD ONI TU DA ZAVODE RED? OVO JE PROTEST GRADJANA! NIKO NEMA PRAVO DA BUDE VAZNIJI OD NEKOGA DRUGOG!
  3. BUBNJARI MORAJU ICI BAR 20% BRZE! Ljudi ispadaju iz kolone, i par hiljada ljudi se odvoji i ide ispred, zato sto se ne drzi lanac, i zato sto se ide presporo! Postoji par tacaka na kojima moramo stati, PRE SVEGA RTS!  ZATO STO SMO NJIH OBAVEZNI DA PLACAMO, A SPISAK OSPORAVANJA RTSA IDE U NEDGOGLED! Ali ne treba da se stoji kod svakog semafora i da se raskrinkava masa ljudi! TO MI SMRDI, I TAKO DEFINITIVNO NE SME DA SE RADI! Dakle, na pocetku reda se pravi lanac od dvadesetak, tridesetak ljudi, i niko ne ide ispred, kako bi odrzali kontinuitet i kako se broj ne bi vremenom rasipao.
  4. MORAMO UTVRDITI JASNU RUTU KOJOM IDEMO! POSTOJE VAZNE TACKE KOJE MORAMO PROCI, ALI GRADJANI OKO TOGA TREBA DA SE SLOZE! Danas i juce je bilo ovako : ko glasnije u prvom redu vikne gde se ide, tu ljudi idu. Lepota ovog skupa jeste u tome sto nema organizatora, ali neke stvari moraju biti jasne! Moramo znati kuda idemo tacno, jer se na tome izgubi jos ljudi! TO NAMA NIJE U CILJU!
  5. OVO JE MIRAN PROTEST! Gradjani do sada savrseno postuju principe ovog protesta, i tako mora i ostati! Civilizovano i kulturno! Primetili ste da policije nigde nema, ali to nije povelo gradjane da urade bilo sta sto ne treba! SVAKA CAST!
  6. MI NISMO RUSILI ZID PLACA! Na jednom snimku se tacno vidi kako jedan momak pokusava da pocepa pano, a zatim krece da bezi ka praku, ali ga je  nekolicina momaka iz mase pojurila, i na kraju ga i uhvatila i odvela negde, i to je to sto se vidi na snimku. Treba videti ko je to, jer to ne sme da se desava! INACE… TAJ PANO SA LICIMA POGINULIH TU I STOJI ZATO STO SU RUKE PRUZENE TONIJU BLERU, KLINTONU, I SREDERU! KAKO BISMO DOKAZALI DA POSTUJEMO ZRTVE STRADALIH, TREBA DA SE KOLEKTIVNO POKLONIMO PRED PANOOM! TO CE SVIMA BITI JASAN DOKAZ DA NIKO OD NAS TO NIJE URADIO!
  7. NE VICITE: „VUCICU PEDERU!“ TO DAJE TOTALNU NEOZBILJNOST CELOM PROTESTU, I AKO JE TAKO, ONDA STVARI GUBE SMISAO I POENTU! NE ZABORAVIMO ZASTO SMO SE OKUPILI! Ukoliko se vice: „VUCICU SREDERU!“  ,to bi imalo smisla i poente! BUDITE INFORMISANI! „VUCICU PEDERU“ NE ZNACI NISTA! NITI BILO KAKVE UVREDE PRIVATNOG KARAKTERA! TO JEDNOSTAVNO NEMA POENTE NI SMISLA, I NISMO ZBOG TOGA TU! NEMOJTE VISE VIKATI TO, NEMA POENTE!
  8. OVO NIJE DRZAVNI UDAR! Moramo se cuvati od mogucih  namestanja bilo kakvih nereda, i moramo spreciti da se bilo sta necivilizovano dogodi! Samo vaspitano!
  9. MORAMO ISTAMPATI JASNE PORUKE KOJI POKAZUJU VOLJU GRADJANA! AKO VEC KAZU DA SMO USAGLASILI ZAHTEVE, MORAMO TO JASNO STAVITI DO ZNANJA PLAKATIMA I NATPISIMA! BUDIMO ODGOVORNI PREMA TOME! SLOBODU MEDIJA, SMENU RTSA, I SMENU RIKA. UKOLIKO SU TO PRVI GLAVNI ZAHTEVI, TO MORA I DA PISE NA SVIM TRANSPARENTIMA I NATPISIMA!
  10. MORAMO BITI ISTRAJNI, UKOLIKO ZELIMO BILO KAKVE PROMENE! Omladina ne sme da posustaje ukoliko zaista veruje u ovo! NI ZBOG KISE, NI ZATO STO MISLE DA IMAJU „NESTO PAMETNIJE DA RADE“! UKOLIKO DELIMO ISTU IDEJU, HAJDE DA TO STRPLJIVO, MIRNO, I CIVILIZOVANO IZGURAMO. HAJDE DA SVEST PRENESEMO I NA DRUGE.

Obratio sam Vam se kao jedan od gradjana, sa voljom, nadom, i zeljom da ovaj protest dobije formu koju treba, i da na njoj i ostane!

Ovo je PREDLOG za rutu, koji se moze uzeti u rasmatranje, kazite svoje misljenje:

  • SKUPSTINA – NALAZENJE
  • FILOZOFSKI FAKULTET
  • RTS – „ZA STA VAS PLACAMO?“ – TRAZIMO OSTAVKE
  • VLADA
  • SAVAMALA
  • ZELENI VENAC
  • TUNEL – ZBOG AKUSTIKE, SVE CE GRMETI OD BUKE I NASE PORUKE CE SE NAJJACE CUTI
  • SKUPSTINA

Vidimo se!

Dante

U nastavku sledi moje laicko misljenje o nasim najpopularnijim kandidatima za predsednika. Ono sto je jako bitno je da kliknete na „Glasaj pravilno“ u nastavku, i da odgledate klip – Glasaj pravilno – kako bi Vas glas bio validan, i kako njime ne bi mogli da manipulisu. A sada, o kandidatima…

Aleksandar Vucic

Od koga drugog da krenem, nego od naseg Petra i Pavla, spasitelja iz Feketica, gospodina, druga i brata; koji je i crn i beo, i visok i nizak; i tih, a i glasan. Gospodin koji je dobio vecinu birackog tela na parlamentarnim izborima, ove sezone nastupa pod rednim brojem 6, ili, kako cesto po gradu vidjam, 666.

Osim sto imamo iste inicijale, za ovog coveka mogu reci da mi je nakon prve dve godine njegove vlasti, prestao da bude mucan, i postao jako simpatican i zanimljiv. Kada god ga vidim na tv-u, sto nije cesto(zato sto ne gledam tv cesto 🙂 ), njegova pojava mi namami iskreni osmeh na lice. Ja ne mogu da verujem da on sere po narodu bez prekida, i da pola birackog tela, ili trecina, mozda i cetvrtina, ako oduzmemo koalicije i ljude koji „moraju da glasaju za njega“, guta ta sranja kao kolace. To dovoljno govori o tome kolika je demokratija sranje, ili o tome koliko smo nerazvijeni da razmisljamo. Sada cu to i da obrazlozim.

Ja ne znam puno o politici, ali imam pravo da procenim ljude na osnovu njihovih dela, faca, pogleda, itd. Meni Vucic deluje kao izuzetno sposoban covek (sto je i dokazao), kao izuzetno vredan covek, ali za svoje ciljeve, a ne nase, nazalost. On je odlican govornik, i nesto u cemu je bez premca najbolji, i sto je njegova glavna politicka vrlina… On je najbolji manipulator na ovim prostorima, a mislim i sire. Igra jednostavno, ali ubitacno. Zna ciljnu grupu, svestan je da je veliki procenat naroda glup i da jede ono sto mu se servira, pa moze govna da istovaruje koliko hoce. Tako da kontrolise vecinu, ako ne i sve glavne medije u Srbiji,

Zasto necu dati svoj glas Vucicu?

Ovo je apel za sve, koji za Vucica planiraju da glasaju, a nije iz koristi. Ukoliko je iz koristi, jebiga.

Sklonicu na stranu to da je potpuno promenio svoju politicku ideologiju, svoje stavove i razmisljanja. Sklonicu na stranu da se sprema drzavni udar na njega svaka dva dana, i to sto pokusava da suruje sa srpskim dzelatima. Eto, cak i da sklonim na stranu sve sto ne treba da sklonim, a sklonio sam jer su to politicke igre u koje se trenutno ne razumem, evo zasto necu glasati za Vucica.

Pogledajte koje je ljude postavio oko sebe. To nam je bar dostupno, i to vidimo.

Pogledajte ko nam je gradonacelnik, a ko ministar policije. Ukoliko mi neko kaze da je, covek koga narod zove Nesa Slina, kadar da bude ministar policije, i da od njega nema niko strucniji da bude na toj poziciji, smatracu da je zaista spreman da pojede sva govna ovoga sveta. Nadam se da ste gledali klip kada se Nesa Slina ukljucuje kao „obican gradjanin“ da podrzi Vucica u Utisku nedelje. Nadam ste da ste gledali bilo koje njegovo javno izlaganje. Nadam se da po njegovim recenicama, stavu i faci, vidite nivo njegove sposobnosti za zivot, a tek za ministra policije. Ne znam ima li potrebe da pricam o malom Sinisi. Tako je i sa drugim najbitnijim pozicijama za ovu drzavu. Pa njemu je ono govno ljigavo prema kome bi i svetac osetio gad kada ga vidi, najveci pomagac u svetu medija. Spisak ide u nedogled…poenta je tu.

Logicki gledano, ukoliko je tako na bitnijim pozicijama nase drzave, tako je i na manje bitnim pozicijama. On je verovatno postavio gluplje od sebe oko njega, pritom ljude koji vole glavom u guzicu, kako ga niko ne bi izdao, sto je opet jako pametno, jer je ucio na Seseljevom primeru.

Dakle, toliko o Vucicu, stvarno je covek rok zvezda, svi samo o njemu pricaju, i samo se protiv njega bore. Presao je igricu. Svoju igricu. Ne nasu.

Vuk Jeremic

Necu trositi previse reci na ovu personu, niti znam mnogo o njemu, niti imam zelju. Nacin na koji vodi kampanju mi dovoljno govori. Smatram da je vodi jako prljavo, i da bi bio neprijatelj Srbije kada bi dosao na vlast. Kada god ga vidim ili cujem, u meni se budi neko gadjenje i iritacija. Pogledajte samo njegovu facu. Sa onom facom moze da se zove Mis, Hrcak ili Pacov, Vuk ne moze. Tacnije moze, ali ne ide.

Drugo, odakle on odjednom nazad, ko njega finansira i otkud mu pare da vodi skuplju kampanju od svih, osim Vucica, to ne znam. Logika mi ne dozvoljava da pomislim da je uzeo kredit, ali odgovor na to pitanje ostavljam nekom drugom. Meni je bitno da sam postavio to pitanje… Tako da, sto se tice ovog, da ne kazem coveka, nemam nista drugo da kazem osim da u meni budi jaku iritaciju kada ga vidim, ili cujem.

Vojislav Seselj

Ovo je covek koji je vise od decenije proveo u Hagu, braneci ono u sta veruje. Covek koji nije posustao od svojih razmisljanja, koji istu pricu prica od kako je na politickoj sceni, a zivi je verovatno od svog rodjenja. Covek koji veruje u Veliku Srbiju, koji se izjasnjava kao cetnicki vojvoda; koji zna istoriju, koji zna pravo… i koji se, realno, posprdao sa onim ljudima u Hagu svojim znanjem, i svojom inteligencijom. To u meni budi duboko postovanje.

Sa druge strane, neko bi rekao da je to sve tako, ali da se ovde radi o izboru za predsednika, i da bi nas Voja sa svojim stavovima vrlo brzo poslao u rat, ili u nepovrat. I to, u neku ruku, zaista izgleda tako.

Ono sto vidim u skorije vreme, je da ce Voja mozda podrzati Vucica u drugom krugu ukoliko se bude borio protiv levice. To nije milo za cuti , ali kao neko opravdanje za to vidim da , Dosmanlije, kako bi on rekao, kao svoje glavne politicke neprijatelje i neistomisljenike, „mrzi“ vise i od Vucica. Ako Vucica uopste i mrzi. Ali, u intervjuu za Balkan Info, cini mi se da je zaista bio preblag sa recima prema Vucicu, i to je nesto sto njegove pristalice koleba.

Dakle, da rezimiramo.

Vojislav Seselj je odlican govornik, bez obzira na ‘R’ i ‘L’ 🙂 , Vojislav Seselj je covek od svojih stavova, spreman da se za njih bori,  I mislim da, za razliku od skoro svih ostalih kandidata,  Vojislav Seselj zaista voli Srbiju. Mozda gresim, ko zna, ipak su to politicari.

Sa druge strane, svako ko je objektivan, reci ce da Vojislav Seselj nije realan covek po nekim pitanjima, i da kao takav ne moze da vodi Srbiju. Moze i da kaze da je to politicar nekog davno proslog vremena, da nije savremen, i da ne vidi nikakav prosperitet kada je on u pitanju.

Sto se tice prvog, realnost je subjektivna stvar. Mada, kada se velika vecina slozi, ajde da kazemo da moze biti i objektivna. Na drugu tezu trenutno nemam kvalitetan protivargument.

Beli

Ovo je lik koji je zaista potresao Srbiju. Nemam sta puno da kazem. On pokazuje koliko nas zapravo boli kurac za sve, i koliko nam je pun kurac svega. Vise ovo drugo. Pokazuje koliko nam je preko glave politike i politicara, njihovih zajebancija i obecanja.

Razumem da neko glasa za Belog kada budu parlamentarni izbori, kako bi ga video u skupstini, i to bi zaista bilo zanimljivo, ali da neko glasa za njega kao predsednika, to je zaista cudno. Ali opet, to je Srbija, radi inat i teranje kontre sistemu.

Za njega ce glasati vecinom omladina, oni koji ce se sutra buniti kako im je ovde lose. Ono sto je dobro je sto ce ljudi koji na prosle izbore nisu izasli, sada izaci da ga podrze, te ce povecati izlaznost, i to je sjajno. Ono sto iz mog ugla gledanja jeste lose, to je sto ce glavnom kandidatu desnice oduzeti dosta glasaca, i jos vaznije, sto ce se sa njegovim glasovima verovatno najlakse baratati i praviti neregularnosti.

Sasa Jankovic

Zanimljiv lik. Uleteo je u ove izbore kao glavni kandidat za drugi krug ukoliko bude drugog kruga, i mogu reci da vidim i zasto.

Covek deluje smireno, kulturno, i izneo je vrlo jasan plan. Za njega su stali ljudi koje Srbija jako postuje, i neki ljudi, koji, po mom misljenju, zaista imaju mozak i koriste ga da razmisljaju. Ali me opet kopka ova zajebana kampanja i to.

Usao je sa planom da se Srbija za pocetak okrene Srbiji, uglavnom prica o normalnim i logicnim stvarima, i postavlja ih vrlo jednostavno sto je sjajno. Takodje, kada su ga neki od drugih opozicionara podrzali, nije vratio podrsku. To je fino. I hrabro.

Sa druge strane, ovaj covek je nov za politicku scenu Srbije, iako je deset(valjda deset) godina bio zastitnik prava gradjana, i da nije bilo toliko glumackih velikana oko njega, i drugih mnogobrojnih javnih licnosti u koje ljudi imaju poverenja, nikada ne bi mogao da stekne poverenje kod gradjana tako brzo.

Sve u svemu, zanimljiv lik sa planom koji zvuci sasvim ok. Iako necu glasati za njega u prvom krugu, ukoliko uspe da dodje do drugog kruga, rado cu glasati za njega.

 

Ostatak kandidata se uklapa u nesto od ovih opcija:

– izguran je od jace politicke face slicne ideologije

– trenutno predstavlja proslost za politicku scenu u Srbiji

– nije dovoljno stisnuo muda za ove izbore

– i dalje nije dovoljno zreo kao politicar

A Canak je najludji sto je izaso sa sloganom: „Istina, bas istina!“ Hahahaha objasnio je, hahahaha :’D

 

 

Zakljucak

Cini mi se da na ovim izborima zaista imamo izbora. Tu su kandidati i za one koji razmisljaju, i za one koji ne razmisljaju, i za one koji ponekad razmisle. Tu su kandidati i za sprdace, i za ljude koji podrzavaju levicu, i za ljude koji podrzavaju desnicu. Jednostavno, mislim da je izlaznost ta koja ce odluciti hoce li biti drugog kruga, naravno, ukoliko budu regularni izbori. Mada, ukoliko bude neizvesno, sumnjam da ce izbori biti regularni, ali ne bih da se ovo shvati kao poziv na drzavni udar 🙂 .

Tako da, izadjimo na izbore, kada vec imamo pravo na to.